" Vratila sam pare...Ja sam vratila pare. Jutros. Šta drugo sam mogla..ali obećao je da neće više..!" Aham, obećao je?
A onda ok , nema problema!
" Ti si vratila pare?! Odakle tebi tolike pare? Zna li otac za to?"
Sin prvenac je imao daljinski upravljač za manipulisanje majkom i dugmad daj pare ili vadi me iz govana je pritiskao po potrebi , kao i svako drugo.
Bravo, brate moj!
Pu! Smrad !
" Ne zna otac i ne daj Bože da sazna , ubiće ga! Kako da mu kažem, isterao bi ga iz kuće! Ne zna niko.. ne zna ni Danilo!"
Majka je radila ono što i uvek , i nisam razumeo smisao našeg razgovora.. Oboje smo znali da se uvek sve završi na tome da se svi nerviramo, da Damjana nimalo ne potresa što se mi nerviramo i radi dalje po svom, a svi skupa sve krijemo od oca. Situacija je potpuno izmakla kontroli kada je majka počela da krije sve i od Danila, našeg srednjeg brata, znajući da bi reagovao isto kao otac.
Danilo je bio srednji sin naše porodice. Dobar, smeran, odgovoran i perfecionista , zadovoljan svojim životom i onim što mu je otac omogućio - da bude sam svoj gazda u vinariji. Danilo je bio sin za primer, a ja i on nismo bili posebno bliski, bez nekog razloga. On je bio ozbiljan oduvek , preozbiljan , tačnije rečeno, i "povukao" je u jednu krajnost , dok je Damjan otišao u sasvim drugu. Danilo se oženio jako mlad nakon višegodišnje veze sa prvom devojkom koju je povalio, a ja sam to smatrao najvećim apsurdom ikada . Bio je u braku godinu dana kada su on i njegova žena dobili blizance -devojčice. Devojčice je pretežno čuvala baka Gordana, naša majka i uživala je u tome. Danilo i njegova žena, Sara, su vodili vinariju uspešnije nego ikada, jer je Danilo bio odgovoran, predan poslu i porodici. Sara ga je podržavala u svemu i uvek sam se pitao kako uspeva da izađe na kraj sa njim.
Kada je Danilo preuzeo posao, otac je bio siguran da je to dobra odluka i da je vreme da se povuče iz posla i posveti svojoj strasti – ribolovu, a u vinariju je odlazio samo kada bi Danilo to zatražio od njega. Danilo je bio slab na majku i oca, i borio se sa bratom ceo život , kako bi ga barem malo "doveo u red". Međutim sve je otišlo isuviše daleko, a Damjan je bio "matori konj" kojeg na "pravi put" ničija ruka više ne može odvesti. Iskreno, ja sam očekivao da će to jednom da uradi ruka Zakona. Danilo je manevrisao koliko god je mogao, samo da poštedi roditelje stida i bruke, i nerviranja. Neretko je bio posramljen zbog njega, a poznanstva u policiji su mu dobro došla svaki put kada Damjan pod uticajem džointa završi u nekoj uličnoj tuči. Ako je Damjan bio maligni tumor društva, Danilo je bio terapija ,blagotvorna i brzo delujuća ali očigledno, preslaba za trajno uklanjanje kancerogenih ćelija Damjanovih sranja.
" Zašto si mene nazvala, ne razumem? Rešila si sve, kao i obično, bez očevog znanja i pitanja. Danilo pojma nema da mu majka plaća hazarderske dugove, i sada mene, koji odavno ne živim sa vama, zoveš da vama dvoma budem saučesnik u toj gadosti ? Izvini, mama, ali ne mogu ja to više.."
"Ne! Nisam te zvala da ti se žalim nego da te zamolim da primiš Damjana malo kod sebe...."
Majka je molećivim glasom nastavila
" On će ovako propasti, sine! Mora se otrgnuti od tog društva, znaš da on sam ne bi..!"
Prekinuh je.
" Mama, kako to misliš da ga JA primim? Gde da ga primim?! Pobogu, ja sam u kampusu, student na budžetu države! "
Pod hitno da se ovoj ženi vrati kompas!
" Sine, nisam mislila da bude tu gde i ti, nego da mu nađeš neku sobu, stančić, pa neka bude blizu tebe, neka se malo druži sa tim studentima, da vidi obrazovanih ljudi malo, neka se i sam nauči malo ponašati među vama. "
" Mama, jel ti to njega meni šalješ na dovaspitavanje? "
Stvarno je ovo bilo smešno i nisam mogao da se ne nasmejem, a majka se zbunila.
" Što, pa šta ti smeta , malo u goste da ti dođe? Ajde sine, ljubi te majka , nemoj me odbijati . Neka ga malo nek vidi kako se mladi svet bori za život. Ko zna možda se opameti!"
Ko zna ,da ..možda ga i vanzemaljci otmu!
" Dobro, mama, dobro. Javiću ti se ovih dana , moram prvo da mu nađem neki smeštaj . "
" Hvala ti, sine moj, hvala ti što nisi digao ruke od njega! Jao baš će da se obraduje ! Ajde, ajde čekam da mi javiš. Ma ljubi te majka, najbolji moj sine! "
Usrećio sam jednu ženu, a upravo dao priliku mom bratu da unesreći desetine ljudi.
Ako ga imalo poznajem, bolje da se grad na vreme evakuiše...!
Udarao sam glavom u zid u svojoj sobi nakon što sam ispričao cimerima novosti dana. Sobu smo našli u roku od dva dana i javio sam majci koja je skakala od sreće.
I tako je moj zgodni, umišljeni, bezobrazni, razmaženi ,bahati bata dobio priliku da pokaže da u njemu ima tračak nade da se unormali.
Dočekao sam ga na železničkoj stanici i iskreno mi je bilo drago što je veseo i sa kakvim oduševljenjem posmatra ulice i ljude oko sebe. Podsetio me je na mene samoga kada sam došao u veliki grad dve godine ranije. Verovatno sam imao taj isti sjaj u očima, i taj euforičan i radoznao pogled prepun divljenja. Ja i Damjan smo jako ličili jedan na drugoga , fizički . Neki su ljudi mislili da smo blizanci, iako je on bio stariji , delovao je mlađe i neki ljudi, koji nas ne viđaju često, dobro su morali da se zagledaju koji je koji. Bio je zgodan, imao iste zelene oči kao i ja, istu kestenjastu boju kose ali sam ja bio dva do tri centimetra viši od njega. Damjan je imao izgled, harizmu i inteligenciju, ali je te svoje osobine usmerio ka pogrešnim stvarima i totalno pogrešnim ljudima. Voleo je biti u centru pažnju ,pa makar to značilo da mora biti vandal i huligan, budala i probisvet.
Tu je inteligencija “zakazala”.
Posmatrao sam svog brata i pitao se kako da ga sačuvam od nevolja dok je ovde .
Postaviću stražu i naizmenično ćemo ja , Gijom i Igor da čuvamo vrata da nikada ne izađe!
Damjana sam zamišljao kao "Kerbera".
" O brate moj mali ! Šta ima , kako si? "
Raširio je ruke, nasmejan i zagrlismo se .
" Dobro došao u veliki grad , brate!"
" Baš lepo od malog bate što me pozvao malo da se družimo.."
Pričao je na glas gledajući u bilborde na ulicama, u svetla koja trepere i u prolaznike koji nas obilazili na trotoaru. Sneg je prestao da pada ali i dalje bilo jako hladno, a prolaznici umotani kao u feridže.
Čekaj, reče li on to da sam ga JA pozvao? Jao Gordana, luda majko.
" Nemam baš mnogo vremena za druženje trenutno, jer su ispiti već počeli ali sam siguran da ćeš da se snađeš i bez mene. Upoznaću te sa mojim cimerima pa možeš provoditi vreme i sa njima- dobri su momci, stvarno."
Potapšao sam ga po ramenu dok smo ulazili u hol zgrade u kojoj sam mu našao stan, nedaleko od kampusa u kojem sam bio. Moj dogovor sa majkom je bio da Damjan ovde bude do proleća, dok nije neophodan u proizvodnji u vinariji i bio sam spreman podneti tu žrtvu da bih majku, oca i Danila malo rasteretio napasti. U sebi sam se nadao da će se kloniti tuđih žena, kafanskih tuča i poker aparata. Sve ostalo je bilo podnošljivo.
" Ma ne brini ti ništa mali moj bato, umem ja da brinem o sebi . Nego ,ima li gde da odemo u blizini na piće? Ajde da se malo opustimo ,ti mi deluješ kao da ti treba alkohol. Ili neka dobra riba! "
Nasmejali smo se obojica i odveo sam ga u najbliži bar i pozvao Gijoma i Igora da nam se pridruže nakon pola sata.
Njih dvojica su se lako uklopili u razgovor, jer su već dobro znali sve o meni i mojoj porodici, a posle nekoliko tura pića, svi smo bili najvoljenija bića jedni drugima. Pevali smo i pili, i neke devojke su nam se pridružile nakon što im je Damjan poslao piće.
Igor je pao pod sto od alkohola , Gijom je jurio konobaricu da pristane da je otprati kući a ja i Damjan smo završili u stanu devojaka koje studiraju veterinu. To je bila jedna divlja noć i mešale su mi se u glavi scene seksa, scene u baru i Igor kako spava za stolom pa pod stolom, sa scenom kako Damjan go golcat napolju ispisuje ime devojke na snegu . Onda je jutro donelo glavobolju, prazna obećanja i lažne brojeve telefona.
Damjan me je nekako drugačije gledao od tog jutra : nekako saučesnički, ponosno, dok smo izlazili iz malog stana na periferiji grada. Nije bilo potrebe da ijedan od nas nešto kaže, razumeli smo se. Damjan je očigledno mislio da sam ja mali dosadni bata štreber i da se nikada ne zabavljam.
Izgleda mi i nismo bili toliko različiti. Možda je stvarno on samo bio neko ko greši , slučajno i sticajem okolnosti.
Ehej budalo, mama Gordana govori iz tebe!
Mozak je upravo stavio mamine viklere.
Damjanova harizma. Umeo je da se uvuče pod kožu i da obmane svakoga oko sebe.
Krenuo sam na predavanje nakon što sam ostavio Damjana ispred zgrade u kojoj smo mu iznajmili stan, i jedva sam čekao da se predavanja završe , a ja odem da spavam jer sam bio neverovatno iscrpljen. Prizor koji sam zatekao u sobi u domu je bio iznenađujuć i presmešan. Igor je spavao na podu sobe sa svučenim pantalonama do kolena i mogao sam samo zamisliti koliko se napio kada je još uvek spavao i to pored buke koju je Gijom pravio hrkajući.
Igor je inače bio kao komplikovana beba što se uslova za spavanje tiče. Morao je biti mrkli mrak i grobna tišina da bi zaspao i zbog toga je često provodio besane noći jer se od buke po sobama u domu nije moglo spavati. Na kraju bi svaki put odustajao i seo za kompjuter gde je provodio noći praveći razne programe ili igrice, a ako mu dnevne obaveze dozvoljavaju, nadoknadio bi noć, u suprotnom bi bio kao zombi ceo dan.
Mene je čudilo kako je tako zaspao i kako je tu dospeo u takvom izdanju. Ova scena mi je bila epska pa sam morao na jedvite jade da izvučem iz plakara svoj fotoaparat, a da ga ne probudim povlačenjem vrata i preturajući po stvarima. Slikao sam ga iz svih uglova i jedva čekao da pokažem njemu i Gijomu.
" Šta? Zašto si me slikao, manijače?! "
Igor je pokušavao da mi uzme fotoaparat nakon što sam mu pružio da vidi ,samo iz moje ruke, digitalne slike u aparatu.
" Ne dam ti! Ne dam! Ovo će mi poslužiti za ucenu narednih...pa ceo život ! "
Držao sam fotoaparat iza leđa, a Igor je pokušavao da me okrene . Gijom se "valjao" od smeha .
" Kako si završio na podu , sa do pola skinutim panatalonama? "
Smejali smo se i dalje sva trojica pregledavajući slike .
" Sećam se da sam pokušavao da se skinem ali sam se zateturao. Valda sam tako i pao, i tu ostao. Jebi ga ,ne znam. Užas! Briši te slike, sadisto!"
Igor je bio genije za kompjutere ali i genije da se napije u rekordnom roku. Mogao je da saspe u grlo celo pivo u jednom dahu, što se nijedan od nas nije usudio ni da pokuša. Njemu je trebalo rekordnih dvadeset minuta da popije šest piva prethodno veče, da zaspi i padne sa stolice i sve to je stigao u tom vremenskom periodu. Isti onajj Igor koji je prvu kap alkohola probao u prvoj godini studija je sada bio profesionalac u ispijanju piva i Damjan se oduševio, misleći pre toga da ni Igor ni malo ne ume da se zabavlja.
" Ja imam sastanak večeras."
Gijom je objavio, naglašavajući svaki reč.
" Sastanak? Tražiš posao? "
Upitao ga je Igor tipkajući po svojoj "skalameriji".
" Sastanak sa devojkom. Konobarica, ona mala plavokosa."
Gledajući se u ogledalo, šepurio se pred nama jer je odavno jurio tu devojku.
" Opa! Upornost se isplati, izgleda! Nemoj odmah večeras da je povališ, čini se kao da je ok devojka. Sačekaj sutra barem"
Namignuh mu, a on me je udario šakom u rame.
" Majmune, nisam ja kao ti nemoralan, pa da drugi dan tražim devojci da digne noge.."
Gurnuo me je i padoh na svoj krevet grohotom se smejući.
" Čuj da traži devojci da digne noge...Alo čoveče, ona to treba sama od tebe da zatraži, ako si pre toga "prosuo" dobru priču pred nju, a ne da ti nju nešto moljakaš. Blentav si. Čemu ja vas učim ove dve godine? Pih!"
On se i dalje se smeškao, a ja sam znao da od toga seksa nema ništa jer su njih dvojica bili dve previše sentimentalne, budale. I još uvek su bili "device".
" Ma beži, budalo! Ti nikada nećeš imati normalnu vezu . Samo ti jaši sve što stigneš. Nadam se da " ga oblačiš redovno".."
Igor je tipkao po tastaturi i zurio u ekran kompjutera ali kada je čuo Gijoma kako ovo govori , skoro je pao sa stolice od smeha, držeći se za stomak.
" Koji si ti kralj! "
Reče mu Igor cerekajući se i dalje, a Gijomu nije bilo jasno šta je smešno baš toliko pa reče sav ozbiljan
" Ja i jesam kralj. "
Nakon ovog razgovora smo ga redovno u šali zvali Kralj i danas ponekad umem da mu se tako obratim.
To veče je donelo ozbiljne promene u našim životima. Gijom se zaljubio i veza koju je započeo sa devojkom iz bara je potrajala naredne tri godine. Zvala se Mirjana i studirala je veterinu. Bili su dobar par, imali slične profesije i interesovanja , i verovali su oboje da se za ovaj svet vredi boriti. Ja sam mislio da je ta devojka prva i zadnja u njegovom životu a to je mislio i Gijom. Ali nije i ona.
Imala je želju i ideju da spašava ugrožene vrste životinja i nakon što je svoj istraživački rad poslala na pravu adresu, ugrožen u toj priči je postao još i Gijom. Njeni planovi za budućnost su je vezivali za drugi kontinent, ne samo za drugu državu, a Gijom je bio na pola puta do svoje diplome doktora i nije mogao da riskira stipendiju da bi otišao sa njom. Život ih je naprosto razdvojio. Ona je sledila svoju ambiciju i ljubav prema životinjama i odselila se u Ameriku gde je nastavila studije.
Gijom je ostao sa nama ucveljen i dugo, dugo sam.
Plakao je za njom prvih par dana i mi smo ga tešili kao dete. To su bili dani kada smo ja i Igor bili dežurni pajaci da bi smo ga malo trgli, da ga priberemo. Ali tuga je sranje. Ne može to proći na neki instant način. Lažu svi oni koji kažu da za sve ima rešenja danas i odmah. Lažu svi koji kažu da čovek može lako da prevaziđe. Navika se preplela sa ljubavlju. Ljubav sa navikom. Nema načina da skratiš vreme patnje. Sedi, plači, tuguj, čupaj kosu, udri glavom. Sve smo to proživeli sa njim. Sve i jedno opijanje. Sve i jednu svađu koju je namerno izazvao po kafanama, u nameri da dobije batine . Sve i jednu jebenu suzu mog prijatelja dok je ona javila da je sletela u Nju Jork i da ne brine za nju. Jebi ga Kralju, morao si da odboluješ...
***
“ Nisam sakupljač tuđih tajni.
Ne umem ni svoje da sačuvam od zlog vremena I ljudi.
Ogoljenija sam na ulici nego na svom jastuku.
Ljudi to preziru.
Preziru tvoju hrabrost da slažeš
Preziru tvoju ludost da izgovoriš istinu,
Preziru da pokažeš sve svoje nijanse sivila.
Žele da te upoznaju ali te ne žele znati dobro.
A ja ne umem dati koliko tražiš,
uvek mi negde
pretekne,prelije..kod mene je uvek sve ili ništa. “
Oktobar, 2016 godina
Gledajući se u ogledalo dok sam zatezao kravatu, bacih pogled iza svojih leđa ,na Igora koji je pričao telefonom već puna četiri sata. Poziv jedan za drugim su se nizali i kao i uvek, on je odgovarao na svaki sa istom pažnjom, iako je po ko zna koji put ponavljao iste informacije,samo drugim sagovornicima. Tema svih njegovih razgovora ovih dana je bila razvoj novog softvera . Taj softver koji je bio u fazi izrade je iziskivao ogromna ulaganja za koja je Igoru bilo potrebno odobrenje od vlasnika korporacije lično. Upravo je celo popodne radio na tome da pošalje sva dokumenta ali je postojao bojazan da ga nakon onih dešavanja sa virusom, direktor ipak odbije. Znao sam da je ideja bila više nego odlična jer je bilo reč o softveru koji bi se koristio u medicini i bio prilično široke namene ali sam isto tako znao da se slučaj Smile baby još uvek nije zaboravio potpuno.
Delovao je umorno i imao je samo pola sata do početka prijema u holu hotela, pa sam pomislio da nam sigurno neće niko zameriti ako i zakasnimo. Verovatno neće ni da primete jer nas ima preko stotinu pozvanih gostiju i učesnika, predavača i organizatora. Dvojica više ili manje ,ne prave razliku.
“ Završio si razgovore? “
Upitah ga dok je sipao sebi led u piće.
“ Jesam, najzad! Umoran sam kao pas! Mozak mi je na rezervi i ne znam kako ću još i na ovom prijemu da preživim noć a da ne padnem.”
Istresao je Jegermeister u grlo i ja mu uzeh čašu.
“ Nećeš pasti, ako meni daš čašu i ako budeš pio kao normalni ljudi, ne kao Igor Stojanović svetski rekorder u ispijanju. “
Nasmejali smo se obojica i on je krenuo u kupatilo da se spremi za prijem. Telefon mu je opet zazvonio. Da li ovi sajber manijaci ikada spavaju?
Gijom poziva
Videh na ekranu Igorovog Samsunga 7.
“ Halo? “ Javih se promenivši glas kako bih zbunio Gijoma.
“ Halo, ko je to?”
“ A ko vama treba?“
“ Trebao bih Igora , molim vas . Gijom ga treba.”
“ On je zauzet trenutno. Jedna plavuša mu puši u kupatilu.”
“ Molim?” Nasmejao sam se i prepoznao me je -“ Stvarno si kreten, Danijele. “ Smejao se i on
“ Ma druže gde si ti meni? Šta se dešava?” Veselo sam ga upitao
“ Na odmoru sam. Pričaćemo kad se vratite. Hteo sam samo videti kada se vraćate, da iskoristimo ovaj odmor za nešto meni jako važno. Potrebna mi je vaša pomoć. Obojica mi trebate. ”
“ Dolazimo za tri dana ,tačnije za vikend .Moja i Igorova pomoć tebi treba? U vezi čega? U vezi žena sam tu ja, Igor je za sve ostalo. Dobro, za skoro sve. "
“ Ne šalim se, stvarno ste mi potrebni. Nešto vezano za Manuelu.. ali čekaću vas.”
Delovalo mi je kao da je posredi stvarno nešto važno.
“ U redu. Preneću Igoru i čim sletimo, zovemo te.”
“ Dogovoreno!”
Nije mi bilo na kraj pameti šta je u pitanju ali nisam hteo da insistiram. U slučaju da je neka komplikovana ženska brljotina ,bolje da si ne kvarim noć.
Ko zna ,možda sumnja da ga vara pa hoće da je nas dvojica pratimo? Ma daj...
Zamislih Igora kako obučen kao nindža viri kroz Manuelin prozor.
Kakav "crni" nindža...?
Mnogo sam gledao Brus Lija, izgleda.
“Idemo. “
Igor je užurbano izašao iz oblaka pare, obukao sako i izašao ne sačekavši me da se obujem.
“ Igore! Kad pre si gotov?”
Viknuh za njim dok sam vezivao pertle u hodu.
Uvek je stizao na vreme. Sv