“ A izvini ,care! Nisam znao da te mama ne izdržava više! Ne seri ,Damjane! Mama te hrani ovde, plaća tvoje izlaske i sve tvoje fensi krpice koje nosiš, frajeru ! Jak si mi ti frajer sa maminim parama! Nije te sramota , zar ne?”
“ A što da me bude sramota? Jel tebi krivo što tebi mama ne šalje? Reci slobodno!”
“ Vidiš li koliko si glup? Nije mi krivo. Ja imam za sebe dovoljno, a pitaš li se ti- ima li mama?”
“ Šta hoćeš ti od mene? Koji ti je danas? Mali, idi nađi sebi neku ribu, kresni nešto ,baci iz ruke te knjige malo.”
On se smeškao a mene je izluđivao.
“ Ti si kreten, znaš to? Ja imam šta da krešem i mama mi ne kupuje kondome , kao tebi! Govno jedno nezahvalno! “
“ E mali, pripazi na rečnik,inače..”
Veliki bata preti,jel?
“ Šta ćeš, a?! Da me udariš ? Pa hajde, samo navali!”
U znak izazova sam stao ispred njega i raširio ruke,a on me je gledao u čudu.
“ Šta je, pičko? Ne smeš, a?”
Tras!
Udario me je posred lica i na nos mi je krenula krv. U njegovom pogledu videh kajanje istog trena kada je video kako kaplje na moj dlan crvena tečnost dok pridržavam da ne curi.
“ Majmune jedan, jel vidiš na šta si me naterao? Idi operi se !”
Krenuh ljut u kupatilo u stanu u kojem je Damjan živeo. Nisam često odlazio kod njega jer smo se obično nalazili u gradu i tada videh da u kupatilu ima nečijih, ženskih stvari, više nego njegovih. Šminka, parfemi, uvijači za kosu, ženske šnale i kreme, pa čak je i ogrtač od satena visio na vratima..
Šta je ovo ?
Ili je on transvestit ili živi sa nekom devojkom, a ja o tome pojma nemam.
“ Damjane , koji će tebi đavo šnale za kosu ?”
“ Šnale? Kakve šnale?”
“ Ženske šnale u tvom kupatilu. I kreme i parfemi i trista ženskih čuda tamo imaš. “
“ A to.. Ma to je Draganino. “
“ Dragana ? Ko je Dragana? “
" Dragana “ se uselila već ili šta?”
“ Jedna devojka ,tu je par dana, jer traži drugi stan, zato ima toliko njenih stvari ovde. I koferi su joj u sobi.”
Nije transvestit i ne moram da smišljam priču za majku.
“ Ja ne znam nijednu koja je ušla s koferom, a da nije tu i ostala. Jel ti to devojka ili samo neka kombinacija?”
“ Jebi ga, ne znam šta mi je. Upoznao sam je na onoj studentskoj žurci na koju ti nisi da ideš, sećaš se? “
“ Za Dan Zaljubljenih? Kada sam ti dao moju karticu?”
“ Da, baš tada. ”
“ Znači, mesec dana se znate i ona se već osećala komforno da useli. Pa bravo Damjane! Ne gubiš ti vreme.”
“ Daj Danijele.. Nije baš tako! Stvarno traži drugi stan : tu je sedam dana , pa nije lako naći stan ovde.”
Ova je stvarno trajno uselila ,izgleda!
“ Ovde se nađe stan za sedam sati, a ne za sedam dana Damjane. Mi smo u ogromnom gradu, ne budi naivan!”
“ Možda devojka traži jeftin stan, a ne može da nađe. Otkud znam! I ona studira, sigurno nema čime da plati skup stan.”
“ Jao, kako si samo glup! Ajde dobro, neka bude tako kao što kažeš. Neću da se mešam i možda je i bolje da ne znam ništa. A gde je ona sada?”
“ Na predavanju je. Studira nešto.. neka poslovna škola. Ima tako nešto ?”
“ Viša poslovna, verovatno. Ima ,da. “
“ Eto vidiš. Uskoro će ona doći, baš me je malopre zvala da kaže da je krenula kući.”
“Kući?” Pametna “snajka”, nema šta!
“ I kažeš ne znaš da li ti je devojka, a ona tvoju kuću smatra svojom. Ili to ti svoju kuću vidiš već kao zajedničku?”
Počeh da se smejem jer Damjan nije shvatao koliko je sve to što priča besmisleno . Reših da sačekam “snajku” ,i da vidim šta se dešava .
“ Mali , jel bi ti još jednu preko nosa, a? “
“ Damjane, odakle je ona? Ko je? Šta je?”
“ Ma šta tebe briga? Krelac jedan! “
“ U redu, sam ću je pitati . Ostaću da je sačekam.”
“ Daj ne seri,,majke ti! ”
“ Kriješ ti nešto izgleda, Damjane?”
On je delovao kao da sam ga prozreo u nečemu što ne sme da radi.
Možda je "ona" transvestit.
“ E buraz ...”
Ovaj je nešto gadno zasrao čim me naziva “ buraz“.
" To veče sam otišao sa tvojom studentskom karticom na žurku i nosio je u zadnjem džepu kada mi je ona prišla. Uzela mi je krišom iz džepa i pomislila je da sam ja ti, jer ličimo, pa me je nazvala tvojim imenom."
O ,ne...
" Celo veče smo bili zajedno, jebi ga i onda je "pao" seks, pa sutradan opet se videli... i ne znam zašto joj nisam rekao nikada ..ali ona i dalje misli da sam ja - Danijel.”
Sranje!
“Nemoj da joj nešto pomeneš, molim te. Neka misli da si ti Damjan, a ja Danijel . Ionako ja uskoro idem kući, a i njena škola je pri kraju...”
Damjan je skoro u jednom dahu izgovorio ovo sve, a ja sam doslovno zinuo.
Ne verujem !
Pitao sam se zašto sam toliko slab na majku, kada sam pristao da ovu budalu dovedem sebi toliko blizu.
“ Damjane , ti si nenormalan! Ti si bolestan! Zašto odmah devojci nisi rekao da si od mene uzeo karticu? Zašto ?!”
“ Pa nisam se snašao! Otkud znam! “
“ Ti se nisi snašao? Ti?! Damjane, koliki si ti kreten, pa to je neviđeno! Zar misliš da bi bio prvi koji uzima tuđu karticu? Koliko ih samo dođe iz drugih škola i tu prespavaju i jedu na račun tuđih kartica, budaletino jedna! Kako uopšte kriješ svoja dokumenta, ličnu kartu ? Ti živiš sa njom! Misliš da nije zavirila u tvoje džepove? “
“ Ma nisam ja glup Danijele da ne znam da sam mogao da joj kažem istinu! “
“ Nego šta je razlog onda? Šta?!”
Pogledao me je kao dete koje je slomilo porcelansku vazu pa se sad kaje . Shvatih u tom trenutku zašto je to uradio...
“ Sada mi je jasno! Nisi hteo da joj kažeš da si Damjan koji tu džabalebari i koji ne radi i ne studira, jer ga studije uopšte ne zanimaju. Jel' tako..? “
On je ćutao, a ja sam znao da je to cela istina. Bilo ga je sramota da joj kaže ko je Damjan. Čudio me je, jer je svim devojkama do tada govorio da je u poseti kod mene i nikoga nije zanimao dalji tok priče. Izgleda se ova devojka njemu baš dopala, čim mu je stalo da se prikaže u što boljem svetlu pa makar i lažnom .
E moj veliki bato...Konjino velika!
“Lična karta mi je kod Igora. Znaš, nije on kriv..Ja sam tražio uslugu od njega...”
Šta je još uradio?
Dal je moguće da je Igora uvukao u ovo sranje?! “
"Igor mi je napravio novu ličnu kartu. Ne nosim je nikuda, ne brini, stalno je u stanu. Stavio je samo tvoje ime, bez tvog datuma rođenja i bez tvojih podataka. Samo tvoje ime, čak je sve drugo lažno i mesto rođenja i sve...”
“ Igor? Naterao si mog najboljeg druga da me laže i da moje ime upiše na tvoju lažnu ličnu kartu? Pa ti nemaš skrupula uopšte! “
Otkad je to Igor sposoban za takve malverzacije?
Jako sam se iznervirao i nisam mogao verovati kako je Damjan sve nas upetljao u ovakvu bljuvotinu, a zbog čega ustvari? Kreten jedan!
Vrata stana su se otvorila i ušla je jedna crnokosa devojka sa kesama u rukama. Dok se izuvala podigla je glavu i pozdravila nas dok smo sedeli u trpezariji .
“ Ej ćao! “
Prišla je i pogledala nas obojicu, a ja sam ustao i pružio ruku gledajući je u velike smeđe oči . Bila je lepa , čak neobično lepa, nalik na meleskinje. Duga kosa joj je delimično prekrivala velike grudi koje su odvlačile pažnju, iako nije imala nikakav dekolte nego običnu majicu. Skoro da sam ga razumeo zašto je ovako postupio.
Skoro .
Znači zbog tebe je moj bata izgubio samouverenost i malo se pogubio...
“ Ćao ,ja sam Damjan , Danijelov brat. “
Drugi čin predstave može da počne..
Damjan me je zahvalno pogledao i odahnuo. Nisam mogao da budem toliki skot i da joj kažem ko je tu ,ustvari ko. On je bio moj brat i voleo sam ga koliki god da je kreten, a znao sam da ću se kad-tad kajati za sve ovo.
Karma je čudo jedno!
“ Ja sam Dragana! Baš mi je drago! Kako vas dvojica ličite! Pa neverovatno! Jedino si ti malo nekako drugačiji tu kod očiju i malo si viši. Je li Danijele da je on viši malo od tebe? “
Pogledala je u Damjana, a on klimnuo glavom.
“ Baš mi je drago Damjane! “
Ona me je zgrabila sa obe ruke za nadlaktice i poljubila u oba obraza. Delovala je napadno i u poređenju sa Damjanom, ona je imala drugu dijagnozu, rekao bih.
Dijagozu – mozak ne filtrira reči pre nego što ih “pusti u promet” i dosadna i naporna i pričljiva i euforična i histerična i previše glasna kad se smeje.
Rekoh -pričljiva?
Devojka ne zna za zarez i tačku ; njenoj priči nema kraja!
To sam sve zaključio u samo 17 minuta koje sam proveo sa njih dvoje.
Ona je stvarno dobra riba , dok ne progovori!
Damjan je uvek imao neke lujke, kad bolje razmislim . Osećao sam da se ove devojke neće lako rešiti kako misli. Već videh kako se njena garderoba , komad po komad, useljava u ormare za koji dan.
“ A čime se ti baviš, Damjane, studiraš li ?”
“ Ja? Ma ne. Nisam ja pametan kao moj bato Danijel. Ja sam jedna obična bitanga, ustvari! Ali zato je moj batica genije! “
Štipnuh ga za obraz sa užitkom, a Dragana se nasmeja . Damjan se nervirao, ali je sve ćutke podneo, jer nije imao izbora, i ja sam odlučio da ovu situaciju maksimalno iskoristim a pritom se i zabavim. Smejao sam se u sebi.
Crkavao sam od smeha!
“Ja sam konobar. Od sutra će i Danijel da radi sa mnom, jer kaže da mu je dosadno kada nema predavanja, a usput i da zaradi neki dinar. Jel' tako Danijele?”
Značajno sam ga pogledao i on mi je psovao u sebi, znao sam.
“ Da, tako je. Radiću i ja. “
Damjan mi je pokazao srednji prst dok je Dragana okrenula glavu, a ja sam bio srećan, jer sam ga na neki način naterao da mi se oduži za ovu malu predstavu.
E vala ćeš raditi šta ti kažem, veliki moj bato!
***
31. Decembar 2016
Gijom je toga jutra sedeo zamišljen u kuhinji, pijući kafu za šankom. Ja sam upravo bio napravio sebi neki bućkuriš od voća i seo pokraj njega, da vidim kakvi su planovi za večerašnje slavlje koje će se održati u mojoj kući. Zamislili smo da Gijom, Manuela, ja i Igor sa još par nekih naših prijatelja dočekamo Novu Godinu u kućnoj atmosferi. Majka je otišla kući, da provede dva-tri dana sa unukama, kojih se uželela. Ja sam se osećao sasvim dobro, iako sam imao česte glavobolje.
“ Gijom, da li treba da pozovemo restoran da se potvrdi porudžbina za večeras?”
“ Igor o tome vodi računa, ne zamaraj se još i ti. Sve smo uspeli organizovati i bez tebe, vidiš? Relax buddy. (Smiri se, druže.)“ Namignuo mi je, jer sam obično ja bio taj koji sve redom poziva, organizuje izlaske, vikend zabave i proslave poput ove novogodišnje.
“ A šta tebe muči od jutros? “
“ Eh nije da me muči nešto, dobra vest je u pitanju. Sećaš se kada sam pozvao u Toronto da vas pitam kada dolazite, jer mi treba vaša pomoć?” Klimnuh glavom potvrdno.” Hteo sam da mi pomognete da organizujem nešto da zaprosim Manuelu.”
Očekivao sam da će da je zaprosi uskoro, ali ne i da tom činu treba neka posebna organizacija. Verovatno sam zaboravio kako je biti romantik.
“ Dobro, druže a šta je problem sa tim? Jesi li je zaprosio ili nisi?”
“ Nisam ali ću to večeras da uradim. Smetnuo sam sa uma nakon svega što se sa tobom desilo, ali neću više da odugovlačim- Manuela je trudna par nedjelja, i to je razlog više da joj večeras dam prsten.” Nasmešio se nekako ponosno a ja sam bio iznenađen. Nisam znao da su planirali porodicu ,ali je on delovao kao da je srećan zbog novosti.
“ Lepa vest od jutros! Čestitam, prijatelju moj! “ Zagrlih ga snažno .
“ Hvala! Da li veruješ da ću ja nekome biti otac? Ja otac! “
Zato je Manuela pomenula da se osigurala da će Gijom “biti dobar” kod mene.
“ Verujem da ćeš biti najbolji otac na svetu! “
“ Nadam se! “
Ostavio sam ga u njegovim srećnim mislima, dok sam izašao na balkon koji je vodio u dvorište. Gledajući kako se voda sliva na kamenje male fontane u bašti, pomislih kako je i život poput tog slivanje vode :
Teče nezadrživo .
Ode! Klizi iz ruku dok ti, kao, nešto planiraš, a oko tebe se sve menja.
I dani i vreme, i ti sam, i ljudi koji te okružuju.
Tražiš sreću .
Tražiš ljubav i način da budeš zadovoljan sobom.
Svako traži sebe negde u toj gomili kutija sudbine.
Da li je Gijom zaista sebe našao?
Šta mi je , što toliko filozofiram?
Osetih neki tračak tuge što će naše prijateljstvo da bude na nekom drugom, trećem , petom mestu nakon što se Gijom oženi i dobije dete.
Jebi ga, tako to ide u životu.
Moja majka je uvek govorila da poslednji dan godine koji završava, odražava tvoju celu narednu. Ako je sudeći po jutru, sledeća godina obećava.
Dok smo ja i Gijom radili neke testove za mentalni razvoj, Igor mi je poslao poruku u kojoj me obaveštava da će moj budući trener da dođe za sat vremena na razgovor sa mnom.
Unapred sam smišljao šta ću mu reći o svojim ciljevima i planu koji imam nameru da ostvarim.
Nakon zvona na vratima Miki je ustao da dočeka gošću mahanjem repa i ja sam otvorio vrata. Lepa crvenokosa žena za koju sam procenio da ima 30-tak godina se nalazila pred mojim vratima.
“Izvolite?”
Zbunila me je svojom pojavom, jer sam očekivao trenera.
“ Dobar dan! Vi ste Danijel?”
“ Ja sam ,da. “
“ Ja sam Maja , Vaš fitnes trener.”
Pružila mi je ruku i u sebi se nasmejah .
Igore, uvek si imao čudne ideje ali ovom si prevazišao samog sebe!
Zar je morala da bude baš crvenokosa..?
Mozak je nosio belu zastavu u znak predaje.
“ Drago mi je, ali te molim da pređemo na - ti , ako ćemo već da radimo zajedno. Ne volim formalnosti - formalnosti me zamaraju. Izvoli, uđi .“
Gijom je podignutih obrva posmatrao devojku koja je bila u uskim farmerkama i šarenoj košuljici ,vidno dobro građena.
Upoznao sam ih, i nakon što sam objasnio da je ona ustvari taj trener ,Gijom je pomislio isto što i ja ; naknadno je pohvalio ovaj Igorov potez.
U roku od pola sata , ja i Maja smo se dogovorili za početak, kako će da izgledaju ti sati koje ćemo da
radimo zajedno. Predložio sam joj da to bude tri sata dnevno i već sam unapred zakazao da se opremi jedna prazna soba svim spravama koje će mi biti neophodne.
“ Znači, vidimo se za tri dana, u sedam ujutro?”
“ Biću tačna!”
Zar su svi uvek tačni, osim mene ?
“ Važi!Vidimo se! ”
Rekoh joj dok je sedala u svoj automobil upadljive boje koji je imao čak i trepavice-nalepnicu , iznad farova.
Uvek sam se pitao kakvo stanje uma natera osobu da vozi mali drečavi zeleni automobil sa trepavicama. Ah te žene..
Gijom i ja smo ga pozvali Igora da pohvalimo njegovo zalaganje za moje fizičko zdravlje.
" Vala svaka ti čast, prijatelju! Šta sam ja tebi zgrešio, pa mi šalješ takav paketić ovako nesposobnom?”
“ Nemoj tako , druže! To