Svakom svoje ogledalo by Slobodan Kruscic - HTML preview

81

ОТАЦ СЕ ВРАЋА КУЋИ

ЖИВИО сам дуго од те успомене. Причало се и препричавало стоти

нама пута како сам био у посјети оцу у затвору у Билећи. Сада писма

стижу мјесечно. Види се да су ипак мало слободнија. Пита чак шта

раде комшије.

Боса се удала осмог новембра. Направисмо некакву свадбу и пресвадбова

смо. За петнеасет дана мора се ићи у поди. Од јутра почиње спремање. Наше

Чуброво поље је велика равница, дугачка неких пет стотина метара. На самом

почетку те пољане је заједничка кућа, наша и покојног стрика Секула. Радуло

ва је по средини и на крају Димитријина. Преко читаве те пољане трче момци

и ђевојке. Читава читалачка група – тога дана су код Дила прорађивали мате

ријале.

Зашто ли трче тако, вичу као да нешто гори! Нешто се догађа, још су дале

ко, не чујемо их добро.

– Куку мене, да ми Мујо није на струју изгорио – завапи мајка.

– О, Даринка! О, Даринка, кума Даринка, о стрина Дарка – најбржа је наша

Драгица, најбоље је чујемо.

– Муштулук, о стрина Дарка! Дошао је тај и тај из затвора. Биће и стрико

Миро пуштен двадесет деветог новембра!

Сви јој трчимо у сусрет. Стиже комплетна читалачка група, хтјели би да

нам кажу, али не могу да дођу до даха.

Коначно схватисмо, Миро– Брко, мој отац, биће пуштен за Дан Републике!

– Помиловао га Тито – рече Јелисавка.

Падамо по ливади од среће, плачемо сви, па се љубимо. Мислим да сам за

тренутак остао без свијести, а онда видим Рада како прави колутове.

– Не вјерујем – рече мајка – нијесам ја те среће!

Сви је убјеђују, готова ствар, она још врти главом. Већ стижу Булатовићи и

Видојевићи, прве комшије, доносе исте гласе.

– Дана ми данашњег, милијега гласа у мом вијеку нијесам имала – рече до

бра наша тетка Љубица Станкова.

– Ево, гледај, замало да уграбим Босиљки у поде. Данас двадесет и трећи, а

Мирчета, ако бог да, тридесетог или првог својој кући – вели мајка.

Попи се пола димиџане ракије што је била припремљена за пођане. Не

жали мајка, поново ће припунити, код кога другог него код Станка.

Код пријатеља Смоловића троструко славље – због пођана, Мировог до

ласка, а пуштен и Јокан.

Јес’, велика група биће пуштена, ипак је ту највише кумовао Ранковић .

убијеђен је Јокан.

СВАКОМ СВОЈЕ ОГЛЕДАЛО – Из очевих казивања