Svakom svoje ogledalo by Slobodan Kruscic - HTML preview

56

– Нема ту, тетка, ни некога ни никога! Од ње обидиват’ неће нико нако ли

ђевер Јово и Станко Булатовић...

*******

Сјутрадан посвади се стрина са комшијом око међаша.

– Танка ће ти бити рила кад ти Миро сјутра дође! – вели стрина.

– Неће ти он главу вамо донијет више никад! А и да је донесе, што ће му, кад

је народни непријатељ.

– Ти знаш ко је народни непријатељ, а доселио си се из Куриловаца, нико не

зна откуд си добравио!

Прође неколико дана, а он оре њиву, па ми вели:

– Да ми водиш коња, па ћу ти дати кумпијера.

Мало ми то чудно, има два сина старија од мене, један мој прави врсник,

али не умијем да одбијем.

У неко доба види то мајка, зове ме. Чика Перо узе један кромпир и каже:

– Стварно си га заслужио за овај рад.

Тада сам кући добио највише батина од своје мајке.

– Јесам ли ти рекла да ништа не смијеш узети? Оће ђецу фукара да ми претво

ри у најамнике! Немате кога да служите до њега, а зашто вам се отац борио?

И стално ме бије и још приудара.

Тада ми се учинило да је гора од Радомана. Натјерала ме је да га вратим.

Кажем ја:

– Ево чича, не једем ја кромпире.

А он вели:

– Нема везе, једем ја – и узе га.

*******

Тога првог дана, у првом разреду основне школе, учитељ се упозна са нама,

па каже:

– Нека устану сви који немају родитеље.

Сви сједе, а ја устао.

– Како се ти оно зовеш?

– Крушчић Мира Слободан, љубим руке, учитељу! – тако смо ми то научи

ли у Руми кад се старијем обраћамо.

– А кад је теби умрла мајка?

– Није мени умрла мајка...

– Па није ти умро ни отац, ја то знам – одговори учитељ.

– Али, он је без главе, а народни непријатељ. То су рекли тетка Пата и чича Рако...

– Ништа они не знају – вели он. – А ја ћу око тога попричати са њима, неће

им се више дријемати! А твој отац је најљепши у читавом Мојковцу!

Пољуби ме, загрли и додаде:

– Твој отац ће ускоро „одслужити војску“ и доћи ће и то на коњу, а ти само

још мало издржи.

Тако ми учитељ Милош у овој „Кочићевој мећави“ продужи наду над мојим

чекањем.

Слободан Миров Крушчић