Svakom svoje ogledalo by Slobodan Kruscic - HTML preview

43

ТАВАРИШЋ ПУКОВНИК

И КАПЕТАН ВЛАСИ

ЈЕДНОГ дана, готово на крају рата, бану Терзо (генерал Терзић) у штаб Треће

санџачке бригаде. Са њим извјесни пуковник Рус са својом пратњом – два

млађа официра.

За два дана биће главна прослава у Пријепољу. Рус је ту у улози посматра

ча, али га више интересује шта се ради у штабу бригаде, као и да се изврши

усклађивање мапа. Тражи последњи билтен штаба бригаде. Готово поскочи с

мјеста кад прочита како је текла акција хватања Јагоша Кораћа са групом чет

ника у Ћаловића клисури.

– Ко је човјек који је рукодовдио овом акцијом?

– Управо улази наш Чапајев – казују му.

Упознаше нас. Објаснише му како сам добио надимак Чапајев.

– Дозволите тавариш пуковник да се представим...

– Честитам, капетан Власи (Брко). Мора да је било врашки тешко извести

ову акцију.

Он мало српски, мало руски – добро га разумијем.

– Није било тешко. Нађеш овако, као ово мјесто – куцнем два пута кажипр

стом онако овлаш неодређено на карти, која ту висаше, а да је нијесам че

стито ни погледао. – Опколимо такву „мишју рупу“ са четницима и готово.

Нећу у ствари ништа да објашњавам, нити да придајем велику важност, јер

се никад у животу нијесам хвалио. Русу се свиђа овакво моје понашање. Пру

жи ми руку.

– Још једном честитам!

Послије ручка причамо о свему, али Рус инсистира да пуцамо из пиштоља.

– У шта се кладимо? – питам Рујкана.

Свако пуца својим пиштољем. Ко побиједи, носи пиштољ оног другог.

– Ја будет измјерит растојање, ти Власи мету.

Устанем, узмем бритвулин и одсијечем дугме са старог шињела који ту висаше.

– Оћењ је маљенки!

– Маљенки мени, маљенки теби. Сад ти одабери растојање.

Он одброји десет корака, као десет метара. Таква му је процјена.

– Тавариш пуковник, имате част.

Он опали први метак и много премаши. Ја видим колико је сати, па кажем

још, па још, па још... он испразни цијели шаржер. Вадим пиштољ, нанишаним,

прекидам дисање, опалим и дугмета ниђе нема.

– Да ли је ово могуће – узвикну Рус. – Богађи, као прави Чапајев!

Сав је црвен у лицу од муке. Позива млажег официра, његовог пратиоца,

узима му пиштољ и пружа ми. Каже: – Тебја уопште не требает док сам ја ту.

СВАКОМ СВОЈЕ ОГЛЕДАЛО – Из очевих казивања